Владимир Путин
Путин у Београду: извесне подударности и извесне законитости
Српски медији посету премијер-министра РФ, Владимира Путина, која предстоји 23. марта овој балканској земљи, називају „догађајем специјалног карактера“.
Истина је, има ту много тога специјалног. Задржаћемо се на три тачке: датуму доласка премијера, чврстој позицији Москве о Косову поред колебљиве позиције Београда, и напокон – на поновном гунђању појединих кругова у Србији поводом сврисходности дијалога о нафти и гасу с Русијом.
Примедбе ових последњих су следеће: Путин долази да развија сарадњу у области енергетике, у којој су Руси и онако добили специјалне олакшице купивши своје времено по изузетно ниској цени (400 милиона евра) 51% акција српске нафтне компаније НИС. Образложење је прилично занимљиво: НИС је под управом „Гаспромнефта“ за годину дана производњу повећао за 30%, што значи да смо га ми, Срби, продали превише јефтино. Одакле таква мишљења и зашто јецена НИС била адекватна – главни уредник српског издања „Геополитика“ Слободан Ерић:
НИС је пословала са губицима иако је имала монополски положај, а у овом тренутку послује са добицима. То довољно говори о томе. Не треба ипак сметати са ума да постоје противници тог споразума и ван Србије и у земљи. Али по мени је потпуно природно да је Србија ушла у енергетску сарадњу са земљом која има огромне енергетске капацитете и потенцијале. Ја бих запитао оне који говоре да је НИС продат јефтино. Прво би требало да поставе питање како је српски индустријски концерн Сартрид продат за 23 милиона долара и не само то: треба поставити питање српских великих индустријских капацитета који су продати у бесцење.
Идемо даље. Владимир Путин у Србију долази уочи још једне, дванаесте годишњице почетка агресије НАТО против Југославије. По речима амбасадора РФ у Србији, Александра Конузина, то је подударност.
Политички коментатор Александар Митић се сећа резолуције о Косову, коју је Београд доставио ГС ОУН у септембру прошле године и из које су након „усаглашавања“ с Бриселом избрисане најнасушније тачке, као што су: позивање на преговоре у вези са свим отвореним питањима, неприхватљивост објављивања независности покрајине.
Нека је и тако, али је подударност занимљива, зато што ће се разговор руског премијера и српског руководства дотаћи система европске безбедности. „Русија има права да испољи заинтересованост за то шта је Србија одлучила о својим односима с НАТО,“ каже у вези с тим Слободан Ерић. А наш други саговорник, српски политички аналитичар Александар Митић предлаже да се датум посете руског премијера посматра „у контексту једне врло узнемиравајуће тенденције, која се запажа у Србији“:
…а то је једног прекривеног, пузећег процеса ка чланству у НАТО-у. Свима у Србији је добро познат став Русије по питању даљег проширења НАТО-а. Свима је јасно и да је огромна већина грађана Србије против чланства. Сасвим извесно да Русија не жели наметати Србији било какав безбедносни избор, међутим, верујем да је НАТО она тема о којој би требало да се расправља, јер је за многе у Србији неприхватљиво да одређене владајуће структуре гурају Србију ка НАТО-у, и то иза леђа народа.
Не сме се заборавити још једна могућа тема за разматрање. Јер, у Београд путује човек, који је 2007. године одговарајући на питања после познатог „Минхенског говора“ рекао: „Шта ће бити с Косовом, са Србијом? То могу знати само Косовари и Срби. И немојте да уместо њих одлучујемо како ће они уредити свој живот. Не треба човек да прави од себе Господа Бога и да уместо свих народа решава све њихове проблеме.“ Путина нико није чуо. Али, како ствари стоје 2011. године, ма колико то да не желе поједини представници „демијурга“, питање статуса јужне српске покрајине није скинуто с дневног реда. У многоме захваљујући подршци Русије, Кине и низа утицајних земаља. Уосталом, постоји једно „али“… Говори главни уредник издања „Геополитика“, Слободан Ерић:
Резолуција је била један веома лош потез, који је сасвим сигурно нанео одређену штету односима између Београда и Москве, иако то јавно ни једна ни друга страна не желе, наравно, да кажу. Русија ће наставити да подржава српски став по питању Косова, односно чињеницу да је Косово део Србије, и не верујем да ће од тога одступати, али са друге стране потпуно је разумљиво уколико су се многи у Москви разочарали ставом актуалне власти у Београду која је у неку руку ставила односе са ЕУ изнад своје политике по питању Косова.
Подршка РФ Србији по питању Косова ће увек бити актуелна. Бивши председник Владе Србије Војислав Коштуница је једног тренутка рекао да Русија и Србија имају заједничку политику о Косову. И то је заиста истина била. Али треба рећи да је дошло до корекције те политике, али ту политику је можда неочекивано кориговао Београд под притиском одређених западних центара моћи. Постоји велико размимоилажење у самој Србији да ли Србији у овом тренутку треба да приступи техничким преговорима са Приштином. Са једне стране они помажу да се реше практична питања српске заједнице на Косову и Метохији, а са друге стране на неки начин отварају једно деликатно питање да ли тиме Србија на посредан начин не врши неку врсту посебног признања Приштине.
Политички коментатор Александар Митић се сећа резолуције о Косову, коју је Београд доставио ГС ОУН у септембру прошле године и из које су након „усаглашавања“ с Бриселом избрисане најнасушније тачке, као што су: позивање на преговоре у вези са свим отвореним питањима, неприхватљивост објављивања независности покрајине.
Резолуција је била један веома лош потез, који је сасвим сигурно нанео одређену штету односима између Београда и Москве, иако то јавно ни једна ни друга страна не желе, наравно, да кажу. Русија ће наставити да подржава српски став по питању Косова, односно чињеницу да је Косово део Србије, и не верујем да ће од тога одступати, али са друге стране потпуно је разумљиво уколико су се многи у Москви разочарали ставом актуалне власти у Београду која је у неку руку ставила односе са ЕУ изнад своје политике по питању Косова.
Мини-турнеја“ Владимира Путина на Балкан разликује се од глобалних путовања америчке политичке врхушке. Од свих земаља бивше СФРЈ у програм су ушле само Словенија и Србија. Очигледно је да у посетама руководилаца земаља нема случајних подударности. Напокон, преостаје нам само да наведемо један цитат из чланка Бранка Влаховића у „Вечерњим новостима“, који се по нашем мишљењу не односи само на економски, већ и на друге аспекте сарадње између Москве и Београда: «Путинова посета ће сигурно разочарати оне који очекују да ће доћи са авионима пуним долара и делити их као добар рођак који је стигао из света. Руска помоћ није у дељењу поклона него у спремности да се сарађује на обострану корист».
