Очекујем одржавање референдума у Републици Српској упркос проблемима са спољним фактором и Сарајевом. Ту није проблем у референдумском питању, већ у самом чину референдума.
Ово је једина шанca да РС демонстрира некакав субјективитет, не по цену отцепљења, али некакав на линији који би јој гарантовао субјективитет у складу са Дејтонским споразумом, изјавио је у интервјуу Дневнику некадашњи дипломата и предавач на Дипломатској академији министарства спољних послова Зоран Миливојевић
Која је Ваша оцена онога што се дешава између Србије и Хрватске, из које је оно што у последње време стиже мало више од провокација?
– Генерално су српско-хрватски односи и даље оптерећени историјом, а притом код Хрватске постоје специфични интереси везани за Србију. Премијер Александар Вучић је у праву када истиче да разлог понашања Хрватске у овом тренутку не лежи само у чињеници да је ово предизборно време и да је део предизборне кампање хрватских политичара, већ постоје најмање три ствари које указују да су ту неки други, дубљи разлози. Друго је да је српско питање једна од најважнијих унутрашњополитичких ствари Хрватске, да постоји генерална стратегија Хрватске и да ту нема разлике између левице и деснице, што је показало и последње иступање лидера СДП Зорана Милановића. Значи не постоји разлика између левице и деснице када је у питању решавање српског националног питања на дугорочној основи, на штету српског народа у Хрватској. Трећа ствар која је важна је да све ово показује да у хравстком националном бићу, па , ако хоћете и у елити, постоји дубоко усађен национализам. То су три ствари које ће остати на дневном реду и након ових избора, у домену наших будућих односа. Сигурно је притом да ће после избора реторика спласнути и да ће се односи свести у некакве оквире, а на то ће сигурно утицати неки страни фактор, али са оним питањима које сам поменуо Србија треба да рачуна и у будућности.
Шта то практично значи?
– Да ћемо и даље имати проблема око положаја Срба у Хрватској, односно решавања српског питања на штету повратка избеглица, имовине Срба, на линији асимилације итд. Имаћемо и даља уцењивања везана за мањинска питања, кроз реализацију обавеза са поглављем 23 што је до скора била на дневном реду. И имаћемо проблема са национализмом Хрвата, који се не завршава са спомеником Баришићу, разбијањем ћириличних табли, већ кроз генералну стратегију Хрватске везане за положај српске мањине тамо.
Где су данас Европа и стандарди на којима је изграђена ЕУ, а супротни су од онога што се манифестује у Хрватској?
– Видели смо какве су реакције у одговору ЕУ на писмо премијера Вучића, мада треба имати у виду да се ради о одговору администрације Уније, коју председник ЕК Жан-Клод Јункер представља. У писму су набројани само принципи који нису били спорни, познати су и до сада, а Србија на њих не мора да се подесећа пошто их зна. Принципи добросуседских односа и регионална срадања, поштовање и уградња правне тековине ЕУ, поштовање права, правна држава, решавање спорова мирним путем и путем дијалога у доносима са суседима. Све то постоји и у Преговарачком оквиру ЕУ са Србијом и није ништа ново. Онога чега нема у одговору Брисела јесте одговор на политича питања, на врсту понашања , појаву пре свега неофашизма, покушаја ревизије историје и чињеница из историје. То може да значи да у Еу није на неком нивоу расправљано, на начин који би могао нама да пружи неки одговор, друго да нема консензуса око тога, треће да се ЕУ опредељује за неке друге методе притисака или утицаја на Хрватску у овом смислу, и четврто оно што не би било добро и најгора опција, јесте да Хрватска има подршку за овакав приступ Србији, за овакве ставове које износи. По мени забрињавајуће је одсуство реакције у случају споменика Баришићу из просте чињенице да се ради о терористи осуђеном на доживотну робију у држави чланици ЕУ. И такав став са дизањем споменика и игрносрисање те чињенице се некако не уклапа у актуелне проблеме везане за међународни тероризам, за владавину права, за питања безбедности и стабилности. Наравно, забрињава и одсуство реакције на појаву неофашизма, екстремног национализма,јер је ЕУ, односно ЕЕЗ је настала управо на цивилизацијској вредности антифашизма. Као пројекат који је требало на антифашизму да обезбеди трајни мир и сарадњу у Европи и није случајно што су потписници Римског уговора 1956. године који је базикум за то, Немачка и Италија с једне и Француска и земље Бенелукса с друге стране. То помирење кроз формирање ЕЕЗ, данас ЕУ, је највећа вредност на којој почива Унија и зато чуди да она не реагује на своје фундаменталне вредности, на чијим основама почива. У комплетним збивањима морамо имати у виду и пораст деснице у Европи, ако хоћете и ескалицију политика које су на линији крајње деснице, а прете да освоје значајне позиције у важним европским земљама, па и у самој Немачкој када је реч о политичкој групацији Алтернатива за Немачку. Она озбиљно куца на врата и угрожава позицију СДП на будућим изборима. Есктремна десница се јавља и у северним земљама и у другим, и могуће да у тој конциденцији са јачањем деснице се налази простор који омогућава Хрватској, да се овако, да кажем, некажњено понаша.
Има ли уопште Европска унија инструменте да обузда тај талас који је запљуснуо Хрватску?
– Свакако и то је показала. У случају Аустрије су примењени ти инструменти када је Јорг Хајдар био у питању и његов странка. ЕУ је применила механизам санкција, под којим је буила Аустрија готово годину дана, а услов за скидање била је промена влатси, одлазак Хајдара. То се и десило. Постоје политички механизми на које указује ситуација у Француској, када је десничарском кандидату на изборима противник био Жан Мари Ле Пен. Тада је ЕУ ангажовала све своје капацитете и ујединила у Француској све стране, дакле и левицу и десницу, како би спречила победу Националног фронта. То се десило и прошле јесени на тамошњим локалним изборима. Према томе, инструменти постоје, што значи да недостаје политичка воља. Ту је проблем.
Владимир Ђуричић
Желе да Србију ставе под контролу
Колико је земља окрене од Русије и ово погоршавање односа, односно заоштрена реторика према Србији, део притиска да се уђе у НАТО?
– Може да буде и тога, није искључено. Али, има једна ствар коју бих рекао као јеретичку мисао. Једно једино национално питање које није решено ни у ратовима, ни у расплету са пропашћу бивше Југославије, је српско. И не постоји интерес да се оно реши на начин који би одговарао српском народу. То је нешто на чему се свако мало прави некаква комбинација и користи се на овај или онај начин. Постоји нешто што се зове незавршен посао и шта год ми мислили за Америку, то је признање Косова, па и БиХ као централизоване и федералне државе. Ту је и питање Македоније, и требало би видети какав ће ту расплет бити. Јак је интерес ценатара моћи да Србија као највећа држава, назначајнија сила региона и најзначајнији фактор, не дође до пуног изражаја. Стога мислим да је могући наум да се то питање реши тако што ћемо се интегрисати у ЕУ и НАТО и тиме ставити под пуну контролу.
http://www.dnevnik.rs/politika/zoran-milivojevic-bice-referenduma-u-republici-srpskoj
