Када државни секретар САД пред Конгресом сведочи о важним актуелним питањима за националне интересе САД и употреби термин „линија ватре“ за један регион и групу земаља, онда то свакако има дубљи геополитички значај за све, а посебно за поменуте. Умирујуће изјаве министра Дачића да је с тим у вези у разговору са ДС Керијем разјаснио позицију Србије, као и да је изјава дата у контексту „само„ украјинске кризе, ни мало не доводи у питање карактер изнете оцене ДС Керија и њену тежину, већ управо потврђује тезу о посебном геополитичком значају сведочења ДС САД Керија. На то додатно упућују и неке карактеристике „линије ватре“: ради се о индикацији која генерално издражава сукоб и проблем безбедности и сугерира закључак о трајању и могућој даљој ескалацији сукоба у различитим формама; у питању је простор и низ држава које (још) нису чланице НАТО; све државе, осим самопроглашеног „Косова“, су са већинским православним живљем и имају односе са Русијом различитог сарджаја и обима; у питању је европски транзициони простор према коме делује ЕУ уз подршку САД у функцији западних геополитичких интереса; квалификација простора са државама као „линија ватре“ указује на висок политичко-безбедносни третман садашње конфронтације између САД и Русије и потврђује да украјинска криза и њен будући расплет имају шире геополитичке ефекте и циљеве.
Какве поруке шаље „линија ватре“? Прва је да је простор и државе на тој линији већ део ширег контекста украјинске кризе и непосредног геополотичког сукоба САД-Русија коме САД придају глобални геостратешки значај у функцији потврде сопствене геополитичке доминације на овим просторима. Друга је да су тензије значајно високе, геополитички интереси великих сила непосредни и да се на том простору и у назначеним државама могу осетити конкретне безбедносно-политичке последице како украјинске кризе тако и шире конфронтације САД-Русија. Трећа је да САД имају намеру да се у функцији свог сукоба са Русијом ангажују на „линији ватре“ са циљем да остваре конкретан геополитички интерес против Русије глобалног карактера и садржаја. Четврта је чињеница да су из набрајања ДС Керија искључене друге државе у широј геополитичкој зони сукоба, такође, у блиским односима са Русијом: Мађарска, Грчка, Хрватска, Турска и Кипар (иако је управо закључио уговор са Русијом о војној сарадњи), које су све чланице НАТО. Суштина ове поруке треба да буде да је интегрисање у НАТО кључна политичко-безбедносна гаранција која отклања опасност од утицаја или претњи фактора (Русије) који су супротни европским вредностима и трансатланским стратешким интересима.
Што се Србије тиче смештањем у „линију ватре“ САД је квалификују као зону утицаја Русије са поруком о потреби да се то преиспита уз могуће и ангажовање самих САД. У томе је сенатор Марфи, недавни гост Београда и учесник у овој конгресној расправи, био више него убедљив са напоменом да је Србија под посебним утицајем Русије. У том контексту произилази и закључак да сада актуелно усаглашавање спољне политике Србије са ЕУ на питању санкција Русији не исцрпљује интерес САД о потреби дубље и трајније интеграције Србије у трансатланске структуре подразумевајући и јаснији отклон од Русије. Јер, када се има у виду и изузимање чланица НАТО из „линије ватре“ онда је препорука за приступање тој организацији, као конкретној манифестацији промене става према Русији, сасвим очигледна.Третман „Косова“ као суверене државе није новина, већ и овога пута пуна потврда да се и позитиван одговор српске стране на то питање, а на линији ставова САД, очекује у одговарајућем смислу.
Све у свему став САД о „линији ватре“ за све на које се односи производи важне стратешко-политичке последице. Смештање Србије у „линију ватре“ политички опомиње и конкретно смањује маневарски простор за даље „неутрално“ постављање. Такође производи одређене политичке последице о којима Србија мора већ сада да води рачуна у склопу својих стратешких националних интереса.
