Зоран Милошевић: "„Само су Турци и Арапи могли заштити ове земље у време крсташких похода“ – рекао је Ердоган. И у последњој епохи ми смо се заједно борили против окупатора, као што је то било приликом „окупације Ерзурума“. По свему судећи Ердоган је имао у виду улазак руско-јерменске војске на север (данашње) Турске у време Првог светског рата, иако је сама Османска империја испровоцирала ову акцију започевши освајачки рат против Русије." Фото: Печат
Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган са представницима владе, тренутно се налази у званичној посети арапским државама Персијског залива. Током посете Кувајту говорио је о томе како државе Блиског истока могу у будућности „определити будућност целог света“, ако Турска и арапске државе нађу снаге да створе „савез“ као центар муслиманског света.
ЗАЈЕДНО ПРОТИВ ОКУПАТОРА
На конференцији за новинаре, посвећеној турско-арапским односима, како наводи новинарска агенција „Анадолија“, Ердоган је позвао арапске државе да се забораве спорови и несугласице из XIX и XX века – када су арапски народи устали против Османске империје која их је уједињавала. „Та заједница“, према мишљењу Ердогана, „живела је, пре свега, на основу ислама, али и на заједничкој борби против хришћанских агресора“. „Само су Турци и Арапи могли заштити ове земље у време крсташких похода“ – рекао је Ердоган. И у последњој епохи ми смо се заједно борили против окупатора, као што је то било приликом „окупације Ерзурума“. По свему судећи Ердоган је имао у виду улазак руско-јерменске војске на север (данашње) Турске у време Првог светског рата, иако је сама Османска империја испровоцирала ову акцију започевши освајачки рат против Русије.
Према мишљењу Ердогана данас треба да се пробуди жеља за новим „хиљадугодишњим братством“ и створи „политички, економски и културни савез“. „Ми припадамо истој цивилизацији, а имамо и заједничку историју“. „Ако се држимо заједно и сарађујемо, онда ће се у региону појавити снага способна да искаже утицај на цео свет“ – истакао је Ердоган.
Судећи према његовим изјавама, турски премијер сматра турско-арапско братство центром и водећом снагом муслиманског света која би могла да измени ситуацију на Блиском истоку. „Ми се односимо ка патњи народа Ирака, Авганистана и Пакистана као према својој сопственој“ – рекао је Ердоган. У свакој од ових држава, као резултат америчких војних акција погинуо је велики број муслимана. „Ако један орган нашег тела трпи бол, онда и цело тело то осећа. И кад малтретирају децу у Гази – ми такође осећамо бол, као да то чине нашој сопственој деци. Проблем Газе – то је наш проблем. Проблем Јерусалима – је такође наш проблем“. Према мишљењу турског премијера, овде се ради о питању муслиманске солидарности, која може да реши сва ова питања. „Уз помоћ солидарности ми можемо решити палестинско питање и завршити патње народа у Ираку и Авганистану“.
Машта о новом, лепшем свету који би се градио уз помоћ (исламске) солидарности између Турака и Арапа треба да има на уму стварање Европске уније. Јер, према мишљењу Ердогана, „нико у иностранству не може да нам ништа пребаци, пошто ми сами формулишемо своју спољну политику, према којој су Арапи наша браћа и сестре“.
Изјаве Ердогана сведоче о томе да његова влада уважава ислам и има такву визију о будућности у којој би Турска требало да буде водећа снага муслиманског света, односно „гравитациони центар“, како је то са задовољством рекао министар иностраних послова Ахмет Давутоглу.
Изјаве Ердогана сведоче о томе да његова влада уважава ислам и има такву визију о будућности у којој би Турска требало да буде водећа снага муслиманског света, односно „гравитациони центар“, како је то са задовољством рекао министар иностраних послова Ахмет Давутоглу.
ОЧЕКУЈЕ СЕ „ПРИТИСАК УЛИЦЕ“
Интересантно је да је турски премијер веома популаран у арапским државама, док већина премијера и политичара арапских држава не могу да се похвале љубављу својих сународника. Ово наводи да ће могући сценарији промена у региону, а посебно притисака на арапске државе да крену предложеним путем од стране Ердогана, бити притисак „улице“. На популаризацији Ердогана у арапским срединама раде многи медији, организације и појединци. Тако је у муслиманском свету „човек 2010. године“ постао Ердоган, који је добио 74 посто гласова. Наравно, Ердоган има и подршку западних центара моћи, па је у овом делу планете представљен као важна личност која је Турцима донела „ново самосазнање“ и „нову османску политику“. Према британском часопису „Монокл“ турски премијер по популарности заузима пето место у свету. То је заслужио својим напорима да претвори Турску у централну државу у региону Блиског истока. На првом месту нашао се сада већ бивши бразилски председник Лула, на другом председник САД – Обама, треће и четврто место су заузели премијери Индије, Манмонах Сингх и премијер Пољске Доналд Туск. На списку се нашло свега 15 политичара.
Према сајту „PanARMENIAN.net“ овај избор није случајан јер се сва спољна политика Турске последњих неколико година усмерила на то да Ердоган придобије статус посредника између арапског и турског света. Звездано време Ердогана међу Арапима започело је 2009. године за време самита у Давосу, када је избио скандал са израелским председником Шимоном Пересом. Од тада Ердогана у арапском свету доживљавају као хероја. Овим поступком Ердоган је показао Арапима да су симпатије Турске на њиховој страни, а не на страни њиховог непријатеља Израела, као и да Турска чврсто стоји на позицији заштите ислама.
Јасно је, пише Карине Тер-Сакјан, да Ердоган ради на пројекту „Великог Блиског истока“ као пандану Европској унији, а у који би поред Блиског истока ушле и неке републике бившег СССР-а. Политика повратка Турске на Исток на америчком ТВ каналу „Фокс њуз“ представљена је као племенит циљ, а сама та политика названа је према министру иностраних послова Турске Давутоглуизам.
Јасно је, пише Карине Тер-Сакјан, да Ердоган ради на пројекту „Великог Блиског истока“ као пандану Европској унији, а у који би поред Блиског истока ушле и неке републике бившег СССР-а. Политика повратка Турске на Исток на америчком ТВ каналу „Фокс њуз“ представљена је као племенит циљ, а сама та политика названа је према министру иностраних послова Турске Давутоглуизам.
Но, овај пројекат према мишљењу кемалиста у Турској је опасан за територијалну целовитост Турске. Тако Мехмет Перинчек, један од познатијих млађих научника Турске, каже: „Од 2004. године до данас (јун 2010. године), Тајип Ердоган је 33 пута изјавио да је он „потпредседник америчког пројекта Велики Блиски исток“. У својим говорима је истицао да су „њега поставили на то место, а град Дијарбакир ће бити центар тог пројеката САД“. Другог априла 2003. године, после напада САД на Ирак, Абдулах Гул у разговору за новине је рекао да је „закључио у Анкари важан споразум са државним секретаром САД Колином Пауелом, који има девет тачака и две стране текста (новине „Ватан“, 24. мај 2003. године). За ових седам година тај споразум (о стварању Великог Блиског истока – З. М.) се спроводи у дело. Ако САД остваре свој циљ, Турска ће престати да постоји, она ће бити подељена. Држава и војска ће бити уништени. Ми ћемо преживети догађаје какви су били у Југославији.“
И заиста, Курдско питање добија на жестини, како у самој Турској, тако и у Ирану и Сирији, а Дијарбакир је град скоро у центру Курдистана. У оквиру пројекта „Велики Блиски исток“ Курдима је обећана држава у својим историјским границама, а то значи да ће Турска (и не само она) изгубити значајан део територије. Тиме се косметски сценарио прелива (и) на Блиски исток.
Интересантно је да Комисију која треба да дâ предлог решења курдског питања предводи нама добро познати Марти Ахтисари.
