пише: др Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду и председник Центра за стратешке алтернативе
Упркос бројним изазовима и покушајима оспоравања од стране Запада, иницијатива „Појас и пут“ успела је у својих 10 година не само да постигне одличне резултате већ и да утре пут новим, комплементарним кинеским иницијативама, заједно плетући мрежу која јача мултилатералну сарадњу, глобални развој и мултиполарност.
Поред неспорних резултата у изградњи инфраструктурних пројеката који мењају мапу света, те чињенице да преко 150 држава са 75 одсто светског становништва учествује у иницијативи, за њен успех је заслужна и стратешка комуникациона визија председника Си Ђинпинга.
Кинески председник је, наиме, од саме најаве „Појаса и пут“ заговарао њене основне принципе попут фокуса на „дељење плодова развоја“, поштовања различитости, кључне улогу Уједињених нација и недељиве безбедности.
На тим основама су и сами резултати „Појаса и пута“ омогућили да нове кинеске иницијативе – „Глобална развојна иницијатива“, „Глобална безбедносна иницијатива“ и „Глобална цивилизацијска иницијатива“ – у највећем делу света буду дочекане позитивно и да релативно брзо добију ширу подршку на билатералном и мултилатералном плану.
„Глобална развојна иницијатива“ је 2021. године у рекордном року добила подршку преко 100 земаља у оквиру Групе пријатељства у УН-у, те је виђена као кредибилна шанса за поспешивање остварења циљева из Агенде 2030 УН-а, које је у огромној застоју не само због последица пандемије ковида-19, већ и због геополитичких тензија и посрнућа неолибералног економског концепта. Међутим, као и у случају „Појаса и пута“, кључна су дела. У том циљу, председник Си је на самиту БРИКС-а у Јоханесбургу најавио специјални фонд од 10 милијарди долара за подршку глобалном развоју кроз ову иницијативу.
„Глобална безбедносна иницијатива“ је 2022. године такође врло брзо добила подршку – не само до већег броја чланица „Шангајске групе за сарадњу“ на самиту у Самарканду и Г20 на Балију, већ и на билатералном и нивоу УН-а. Подршка концепту „недељиве безбедности“ за коју се залаже иницијатива једна је од окосница и кинеског виђења политичког решења сукоба у Украјини, али и покушаја да се спрече слични сценарији у којима ширење војних алијанси угрожава безбедност оних који нису њихове чланице. Опет, важни су докази, па је за успешну промоцију иницијативе кључан био неочекивани успех кинеске дипломатије у постизању споразума између Ријада и Техерана.
„Глобална цивилизацијска иницијатива“, коју је председник Си Ђинпинг најавио у марту 2023. године, добила је подршку због уважавања права држава да задрже своје традиционалне вредности уместо да морају да се повинују онима које Запад претендује да представи као универзалне. Између осталог добила је у јулу подршку и од стране Високог представника УН-а за „Алијансу цивилизација“ Мигела Анхела Моратиноса, који се заложио за њену блиску координацију за Уједињеним нацијама.
Најзад, недавно је завршен историјски самит БРИКС-а, на којем су Кина и њени партнери донели епохалне одлуке о проширењу. Неки су се питали откуд Етопија међу будућим чланицама. Требало би, међутим, да се сете да је огроман значај Етиопији управо дала и успешна изградња пруге Џибути-Адес Абеба у оквиру „Појаса и пута“, а која омогућава не само развој унутар Африке, већ и отвара нове транспортне руте широм Индијског океана. И то је важна заоставштина првих 10 година „Појаса и пута".
