пише: др Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду и извршни директор Центра за стратешке алтернативе
У поређењу са неким другим шефовима држава Касим – Жомарт Токајев се не „обраћа нацији“ тако често. Углавном то чини када има шта да каже. Током последњег (1. септембра), које је било врло значајно, најавио је имплементацију нове стратегије под називом "Економски курс праведног Казахстана" (Economic Course of a Just Kazakhstan).
Казахстан је прошао кроз буран и динамичан историјски период током претходних годину и по дана. Након насилних протеста и организованог покушаја крупне дестабилизације у земљи више ништа није могло остати исто. За судбину ове централноазијске државе јако је важно што је то први схватио шеф државе. И зато је постао генератор промена, предлажући уставне реформе које су подразумевале додатну демократизацију и гарантовање слобода. Политички и правни системи у Казахстану се трансформишу, тако се на унутрашњем плану покушава повратити поверење у институције и државне структуре.
Нова стратегија представља логичан наставак тог пута. Најпре упада у очи изабрани назив стратегије и употреба придева „праведно“! Економски раст не може бити циљ сам по себи, како су нас то учили гуруи неолибералног идеолошког дискурса, већ то мора бити инструмент за изградњу праведног друштва. Шта значи економски раст без правде и праведности?
Поред праведности, руководећи принципи у новој развојној парадигми су и инклузивност и прагматизам. Прво се тиче једнаких шанси за све, стварања услова да се прихвати и спроведе свака иницијатива, а друго да ће се користити компаративне предности (нафтни сектор, прерада метала, експлоатација и обогаћивање уранијума, производња аутомобилских компененти, производња ђубрива). У том контексту до 2026. године повећаће се површина геолошких истраживања са 1,5 милиона на 2,2 милиона квадратних километара. Неће бити лутања у одређивању сектора који требају индуковати привредни раст, нити претераног експериментисања. Врло амбициозно, стратегија се поставља као трогодишња, што значи и да ће се брзо видети ефекти њеног спровођења.
Циљеви спровођења стратегије су везани за (ре)индустријализацију земље и осигурање економске самодовољности. Јачање производног сектора и диверзификација постају приоритети. То би требало да осигура стабилан привредни раст од 6 – 7 посто на годишњем нивоу, како би се обим националне економије удвостручио на 450 милијарди долара до 2029. године. За подстицање новог инвестиционог циклуса користиће се и „замрзнути капитал“ банака који је у висини од око 5 милијарди долара, а затим ће се тражити још три стратешке иностране банке спремне да се преко Казахстана позиционирају на централноазијском тржишту.
Паралелно са тим, појачаће се иницијативе везане за развој траспортних коридора који повезују север и југ (од Русије до Индије), односно исток и запад (део кинеске концепције Појас и пут).
Занимљиво је и да су од 2020. године спровођене реформе на које се сада ослања „Економски курс праведног Казахстана“, а које су биле усмерене ка унапређењу образовног система. Образовање је предуслов за остваривање амбициозних економских стратегија, а од те 2020. године плате наставника су удвостручене, а реализује се и пројекат „Национални фонд за децу“.
Оно што је почео непосредно након јануарских протеста 2022. године Касим – Жомарт Токајев сада наставља. Економска криза оптерећује цео свет, никога не заобилази и нема назнака да ће ускоро престати. Суспротстављање кризи реализује се имплементацијом нове стратегије, са јасним роковима и прецизно дефинисаним циљевима.
