Владајућа коалиција предвођена главним натовцем у Влади – министром одбране Драганом Шутановцем води нашу државу у НАТО интеграције, упркос парламентарној декларацији о војној неутралности Србије, која једино може да гарантује јачање одбрамбене способности земље ради очувања суверенитета и територијалног интегритета државе.
Србија и српски народ увек су у историји имали своју војску, која никада није била освајачка, већ одбрамбена, то јест са основним задатком – чувања граница државе и борбе против спољних непријатеља, то јест агресора. Никада наша војска није под туђом или својом заставом ратовала изван граница државе, било да се она звала Србија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Југославија или Србија и Црна Гора. Никада српска војска није учествовала у било каквим борбама под страном командом. Такође, ниједан антифашистички покрет нити партизанска јединица у Другом светском рату није ратовала изван граница тадашње Југославије. Није чак ратовала ни на простору некадашње СССР, бранећи Москву од налета нацистичке армије под вођством Немачке, у којој су учествовале и војне трупе усташа, муслиманске ханџар дивизије, бугарских и албанских добровољаца и других војника из земаља које су отворено подржавале нацистичку Немачку и учествовале у бици код Стаљинграда.
Наша војска по избијању хладног рата средином прошлог века није стала ни на страну НАТО-а ни Варшавског пакта, већ је била војно неутрална, као и што је сада Србија војно неутрална захваљујући скупштинској Декларацији о војној неутралности.
ВОЈНИ БЛОКОВИ
Сада у свету постоје два јака војна савеза и неколико мање важних. Од јачих су ту НАТО (Северно-атлантски војни савез под командом САД, а уз учешће њених европских савезника) и ОДКБ (Организација уговора о колективној безбедности коју предводе Русија, Украјина, Белорусија, Казахстан и још неколико чланица некадашњег Совјетског савеза). Посебна тема је због чега Србија има парламентарну делегацију у НАТО-у, а нема у ОДКБ-у. У ОДКБ-у је могла да има већ ове године, али је то стопирано по налогу извршне власти у Србији.
Међутим, како сада ствари стоје, захваљујући последњим поступцима владајуће коалиције Србија остаје и без јаке војске, а оно мало што ће остати биће у служби стране војске – НАТО пакта, са основним задатком учествовања у такозваним мировним мисијама, то јест освајачким ратовима за потребе Северно-атлантског војног савеза.
Сувишно је трошити речи и објашњавати да је актуелни министар одбране и потпредседник Демократске странке Драган Шутановац, отворени натовац, као и сви његови сарадници како у Министарству на чијем је челу тако и његови најближи сарадници у Влади. Није случајно што је донедавни државни секретар у Министарству одбране Душан Спасојевић, такође отворени натовац, распоређен на нову дужност – на место амбасадора Србије у Турској – држави која је највећи савезник НАТО и САД у региону. НАТО брине о својим кадровима… Такође, НАТО ће имати своје кандидате и на изборним скупштинама политичких странака.
Међутим и поред отвореног залагања за НАТО Министарства одбране на челу са Шутановцем и непоштовања скупштинске декларације о војној неутралности, и одлуке о укидању обавезног служења војног рока, не иде баш све на руке натовским снагама у Србији. Колико год они желели да „убију потребу да народ служи отаџбини“, та свест и даље траје.
Тако се у Војску Србије, на служење војног рока са оружјем, у децембарском року до 6. децембра, у центре за обуку одазвало 1.468 регрута, што је 98 одсто предвиђеног плана.
Драган Шутановац је поред добијене подршке за нато-интеграције Србије од стране потпредседника и државног секретара САД Џозефа Бајдена и Хилари Клинтон, који су се приликом посета Србији одвојено састали са српским министром одбране, добио похвале и на недавно одржаном Самиту НАТО-а у Лисабону, где су лидери 28 чланица НАТО у усвојеној декларацији са самита у Лисабону поздравили и настављају да подржавају „изражену опредељеност Владе Србије за евроатлантске интеграције и јачање сарадње између тог војног савеза и Србије“.
Чланице НАТО су навеле и да понављају „отвореност за будуће тежње Србије, укључујући коришћење прилика које пружа НАТО партнерство за политички договор и практичну сарадњу“.
Овај, до сада најјаснији позив чланица НАТО Србији, допуњен је и изјавом Иве Јосиповића, председника Хрватске, земље чланице ове алијансе, да је „Србија добродошла у НАТО“ и да би учлањење допринело миру и стабилности у региону (о чему је „Печат“ опширније писао у претходним бројевима).
Иначе расправу у Скупштини Србије, када су главна тема били НАТО и укидање служења војног рока, обележила је полемика министра Шутановца и посланика ДСС-а Слободана Самарџића, који је Шутановца оптужио да води тајну политику, како би Србија ушла у НАТО и од њега затражио да распише референдум о том питању.
Самарџић је рекао да је Србија приступила професионализацији војске, како би ушла у НАТО и да се не може у увести 70 одсто становништва, који су против уласка у Северно-атлантски савез, у НАТО тајном политиком.
„Немојте да чините недело да тајно водите пронато политику. Зашто бежите од референдума? Питајте грађане о уласку у НАТО, па онда идите у ваше војне авантуре за рачун других земаља“, рекао је Самарџић.
Иначе, посланици ДСС-а, СРС-а и СНС-а успротивили су се укидању обавезе служења војног рока, оцењујући да је професионализација војске, заправо, увод за улазак Србије у НАТО.
Либерално-демократска партија подржала је укидање обавезе служења војног рока и професионализацију војске и заложила се за улазак Србије у НАТО, а подршку чланству Србије у тој алијанси дали су и посланици владајућих партија ДС, СПС, Г17 плус и Савеза војвођанских Мађара.
ПРОМЕНА КАРИЈЕРЕ
Поред наведених примера гурања Србије, то јест њене војске у НАТО, са циљем да наша држава остане без војске, Министарство одбране Србије наставило је и са другим активности у том правцу. Наиме, познато је да се претходних година Министарство и Војска Србије решавају свих оних, који су се истакли у одбрани наше државе током деведесетих година, а нарочито у борби против НАТО агресора 1999. године. Пошто је НАТО преузео контролу над Министарством одбране и Војском Србије, а дефинитивно од 2003. године, када је марта месеца на место министра одбране дошао Борис Тадић, који је током пролећа 2003. године сменио на десетине високих официра, потом их пензионисао, а онда на функције поставио себи подобне кадрове. Убрзо су спроведене акције уништавања војног наоружања. Потписник ових редова присуствовао је уништавању војне опреме и наоружања у смедеревској железари, коју је те године купио амерички „УС Стил“. Уништено је уз присуство представника западних амбасадора на тоне војног наоружања, а све по захтеву НАТО и тзв. „нових светских војних стандарда“.
За време прве владе Војислава Коштунице, пропадање војске је заустављено, али је нажалост настављено доласком Драгана Шутановца на место министра одбране 2007. године. И опет је настављено по старом. Министарство одбране у сарадњи са НАТО-ом добија, не много велике, донације од САД, Краљевине Норвешке и Краљевине Данске (америчких експозитура у Европи), организује потписивање разних антисрпских споразума, као што су СОФА споразум, Споразум о преласку НАТО трупа кроз Србију, Безбедносни споразум са НАТО-ом, заједничке показне вежбе са Националном гардом Охајо (сетимо се заједничког једења жаба у Нишу, у координацији српске и америчке војске). Потписници свих тих пронатовских споразума били су или Шутановац или Борис Тадић и Вук Драшковић.
НАТО СТАНДАРДИ
Реформе у војсци по НАТО стандардима су почеле да се спроводе од 2003. године, док је и даље постојала државна заједница Србија и Црна Гора. Број активних припадника је почео рапидно да се смањује тако да се данас зауставио на 38 хиљада с тенденцијом пада на 30 хиљада, колико је предвиђено да војска Србија поседује у будућности. Такође је дошло до смањења броја тенкова и осталих оклопних возила. Сви тенкови типа Т-55 су повучени из употребе до 2008. године, иако компанија „Југоимпорт“ има програм за модернизацију ових тенкова, тако да Србија данас поседује 212 тенкова типа М-84. Такође је дошло до смањења калибра на јуришним пушкама типа Застава М-70 са 7,62 мм на 5,56 мм. Србија је расходовала и противавионске системе „СТРЕЛА“, као и све самоходне противавионске системе ЗСУ-57. Чинови и ознаке на униформама припадника војске Србије су реформисани по НАТО стандардима, тако да сада у саставу оружаних снага Србије постоје потпуно нови чинови као што су бригадни генерал и комодор.
И ту није крај.
Ове године на званичном сајту Министарства одбране Србије у склопу Сектора за људске ресурсе стоји да је формирана Дирекција за промену каријере, а у њеном саставу је формиран Центар „ПРИЗМА“. Та дирекција, иначе, има јасан циљ да припадници војске, официри и подофицири, који су на листи за „одстрел из војске“, то јест или су вишак у војсци, или су за прерано пензионисање или су неподобни, промене занимање.
У 2009. години, у склопу новоформираног Центра „ПРИЗМА“, обука – преквалификација запослених у Војсци Србије реализована је у Београду, Нишу и Новом Саду у оквиру Пројекта Центра за обуку подофицира (могу да аплицирају подофицири, војни службеници и официри).
Тако су они који су се пријавили и прошли обуку у Београду, могли своје војне униформе све са ордењима и чиновима, као и одликовањима добијеним за заслуге у ослободилачким и одбрамбеним ратовима деведесетих година да замене радним оделима и да постану: руковаоци грађевинских машина, возачи аутобуса, сервисери на одржавању расхладних уређаја, радници на инсталацијама водовода, пластичним цевима и грејања бакарним цевима. У Новом Саду је понуђено да официр може да постане и кувар или возач и руковалац пољопривредних машина. У Нишу је понуђена могућност обављања следећих занимања: атестирани варилац или радник на сервисирању и одржавању расхладних уређаја.
Иначе, финансирање овог програма, то јест Центра „ПРИЗМА“ врши се из донација Краљевине Данске, Краљевине Норвешке и Краљевине Шведске.
„Програм подршке у промени каријере професионалних припадника Војске Србије „ПРИЗМА“ – „ПРИСМА“ (Програм фор Ресеттлемент ин Сербиан Министрy оф Дефенце анд Армед Форцес) развија се у оквиру Министарства одбране Републике Србије као део социјалног програма припадника Војске Србије којима у склопу процеса реформе система одбране, али и после тога, престаје служба по потреби службе“, стоји на званичном сајту МО. Дирекција за промену каријере „ПРИЗМА“ је носилац Програма, иза којег стоји „Пројекат НАТО/ПФП Поверилачког фонда“.
Пројекат је финансиран од стране 14 земаља чланица НАТО, предвођене Краљевином Норвешком. Планирано време трајања пројекта је пет година. После иницијалне двогодишње фазе, пројекат је настављен још годину дана, уз могућност продужетка.
Таква је ситуација сада у Војсци Србије (ВС), створене као оружана формација Републике Србије 8. јуна 2006. године уредбом Народне Скупштине Србије, после проглашења независности Црне Горе, од оних делова Војске СЦГ који се налазе на територији Србије. По Уставу Републике Србије, ВС је оружана сила Републике Србије „намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља, као и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе“. Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије „само по одлуци Народне скупштине Републике Србије“. Али, ко још у Влади Србије поштује Устав Србије…
Иначе, тренутно је у Војсци Србије запослено око 38.000 лица, а Војска се суочава и са великим финансијским проблемима.
НАТО ПОСЛУШНИЦИ-ПЛАЋЕНИЦИ
Али, с друге стране западни ментори плаћају нато послушнике зарад искључиво својих интереса. Само ове године НАТО је издвојио два милиона долара за промотере идеје уласка Србије у ту алијансу.
При том је министар одбране Драган Шутановац ставио до знања, да не види алтернативу курсу у правцу даљег зближавања земље са Северноатлантском алијансом, па је чак апострофирао да не сматра потребним да се у вези тог питања организује референдум и према његовим речима „зато о стратешким питањима не можемо да одлучујемо у атмосфери хајке, испуњене емоцијама“.
Одустајање од референдума и покушај да се донесе одлука на нивоу владе и парламента гласовима владајуће прозападне коалиције, у таквој ситуацији једино је решење за владајући режим.
Она држава која нема своју јаку и самосталну војску није држава…
Војна неутралност Србије и јачање одбрамбене способности земље представљају сигуран гарант очувања суверенитета и територијалног интегритета земље. Војна неутралност, осим тога, спречава да Србија ратује, а Срби гину по ратиштима широм света за туђе војне и геостратешке интересе. Независност и слобода земље су најважнији циљ државотворне политике Србије.
Угљеша Мрдић, Печат
