Решење за Косово које подразумева модел територијалне поделе, поделило је Косово из позиције Албанаца са Косова, а у великој мери и са позиције међународне заједнице, каже директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић.
Коментаришући предлог министра спољних послова Србије Ивице Дачића, да се КиМ подели територијално и да српске цркве и манастири добију статус попут оних на Атосу у Грчкој, Пророковић сматра да је то "покушај легитимизације унутрашњег дијалога".
Он објашњава да питање статуса Косова није само питање српско-албанских односа, већ да је то тема и за међународну заједницу.
- Чини ми се да је цела ствар покренута како би се у нашој унутрашњој јавности легитимизовала идеја поделе и како би се послала јасна порука међународној заједници - каже Пророковић.
Регионални и светски проблем
НАТО агресија на Југославију и једнострано проглашење независности Косова "оптерећује међународну заједницу у целини", истиче Пророковић и подсећа да је Косово постало и регионални, а у одређеној мери и светски проблем, зато што се, наводи, косовски преседан након 2008. године, примењивао и у другим деловима света.
- Нашим дијалогом са Албанцима ми можемо мање или више успешно да решимо један број проблема, али трагање за коначним решењем без укључивања међународне заједнице, није могуће - каже Пророковић.
Он сматра да због тога цела идеја о подели, посматрајући из угла Србије, долази прекасно, јер је Србија у међувремену потписала Бриселски споразум.
- Сада ће бити врло тешко убедити Албанце да треба да се одричу било чега - сматра Пророковић.
Рани предлози
С друге стране, посматрајући предлог о разграничењу из угла шире међународне заједнице, Пророковић сматра да ови предлози долазе прерано.
- Западне силе немају вољу, односно, до сада нису исказивале вољу да говоре о том проблему. Они желе да спроводе Ишингеров план, да Србија у наредним месецима или годинама омогући Косову учлањење у УН, а то је скопчано и са америчким тежњама да се НАТО прошири на све балканске земље - каже он.
Такође, сматра да предлози о разграничењу неће наићи на подршку ни на западу ни на истоку још неколико година, те да су Србији потребна нова решења.
- Кључ Дачићевог предлога је припајање севера Косова Србији и омогућавање екстериторијалног статуса српсклој заједници на југу и делу централног Косова. Предлог је проблематичан за Албанце и међународну заједницу, јер би проузроковао мењање граница у целом региону - каже Пророковић, подсећајући да је више од сто држава у свету признало независност Косова.
Објашњава да с обзиром да друга највећа партија на Косову, "Самоопредељење", у свом статуту има идеју о уједињењу свих Албанаца, као и да је на КиМ присутан утицај радикалног ислама, подела граница на такав начин да се север Косова припоји Србији би, према његовом мишљењу, изазвала нову унутрашњу кризу на Косову.
- А спонзори косовске независности нису расположени за тако нешто - истиче Пророковић.
Албанци неће ни о ЗСО
Што се тиче екстериторијалног статуса наших верских објеката на КиМ, Пророковић каже да је тај модел ретко примењиван у пракси и да би ту дошло до низа проблема.
- Изводити тако нешто у овом тренутку било би врло тешко. Албанци неће да разговарају ни о Заједници српских општина, обавези коју су преузели у Бриселу, а камоли корак даље, да се дефинишу некакве екстериторијалне енклаве унутар КиМ - објашњава он.
"Кипарски модел"
Коментаришући предлог лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића, који је предложио такозвани "кипарски модел", Пророковић каже је добро што је предлог дошао од једног од политичких лидера Срба са Косова и Метохије, али објашњава да се не ради о предлогу, већ је реч више " о констатацији".
- То није предлог, то је више констатација. КиМ може функционисати само у таквом оквиру који подразумева да договоримо са ЕУ како даље да се евроинтеграције одвијају, односно, да делимично "кипарски модел" буде примењен - каже Пророковић.
Да би се до таквог решења дошло, додаје, оправдано би било посматрати косовско питање у ширем регионалном оквиру.
- Крајњи предлог о разграничењу се можда за десет година покаже оправданим, али да би до тога дошло, морамо да примењујемо друге дипломатске инструменте и укљкучујемо и друге партнере који нам могу помоћи у побољшавању нашег положаја - објашњава он, и истиче да је "кипарско питање класичан замрзнути конфликт, као и Косово и Метохија".
Међурешење
Сматра да би Србија могла да прихвати "некакво међурешење" и да Косово са недефинисаним статусом уђе у ЕУ заједно са Србијом.
- Расположење међу државама чланицама ЕУ иде у том смеру. Не постоји чланица ЕУ која би ставила вето на даље евроинтеграције Косова - каже Пророковић, и истиче да је Србија дошла у ситуацију када је притисак ЕУ и САД на њу постао исувише очигледан.
Објашњава да се од Србије, кроз процес приступања ЕУ, тражи да одустане од КиМ.
- Наша власт би сада да покрене унутрашњи дијалог да види за шта може да добије подршку унутар Србије. Ако су ЕУ интеграције проблем, онда о томе треба преговарати са ЕУ и видети какав се модалитет може пронаћи, уколико у Бриселу постоји спремност. Уколико не постоји, онда ми нисмо ни пред каквим избором. Односно, избор се своди на једно питање - да ли признати такозвану републику Косово или не - закључује Пророковић.
Блиц, 17.08.2017.
