На самиту шефова држава ЕУ у Бриселу, 14. децембра 2007. године, направљен је план за координацију независности Косова и Метохије између Европске уније и Приштине, који је тада представљен под називом Европска стратегија за Косово.
Идеја да се Ердутски споразум примени на север Косова потекла од Карла Билта још 2007. године, рекао је у изјави за "Наше новине" Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.
Споразум о којем су се водили вишенедељни преговори између Приштине и Београда неодољиво подсећа на период после Дејтона, када је Ердутским споразумом 1995. године окончан сукоб у Источној Славонији. Тим споразумом започела је мирна реинтеграција тих крајева у уставно-правни поредак Хрватске.
Споразум је подразумевао да у прелазном раздобљу, од једне до две године, подручје хрватског подунавља буде под административном управом УН-а. Током тог перода, УН је требало да успостави вишенационалну полицију, спроведе демилитаризацију и организује локалне изборе.
Чак седам (од 14) одредби Ердутског споразума односило се на различите аспекте заштите људских права. За имплементацију Ердутског споразума била је задужена мисија Уједињених нација. Прелазна управа за источну Славонију, Барању и западни Срем, верификована Резолуцијом 1037 Савета безбедности УН-а.
Споразумом је била предвиђена адекватна заступљеност Срба у органима локалне управе и државних и јаних служби (полицији и судству), употреба српског језика и писма, српске васпитне, образовне и културне установе, укључујући и српске основне и средње школе по посебним програмима.
Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, каже да је идеја да се Ердутски споразум примени на север Косова потекла од Карла Билта још 2007. године.
„На самиту шефова држава ЕУ у Бриселу, 14. децембра 2007. године, направљен је план за координацију независности Косова и Метохије између Европске уније и Приштине, који је тада представљен под називом Европска стратегија за Косово. Предвиђао је да ЕУ сачека крај председничких избора у Србији 3. фебруара 2008. године пре него што одобри зелено светло Приштини да прогласи независност како се не би угрозиле изборне шансе “проевропског” кандидата Бориса Тадића. Процес “координације” независности Косова је, према плану, трабало да одржи “привид” поштовања међународног права. Да би се одржао тај "привид", међународно војно и цивилно присуство на Косову је требало да буде засновано на Резолуцији Савета безбедности УН 1244, уз помоћ одлуке генералног секретара УН који би дао "ауторитет" мисији ЕУ у области полиције и правосуђа. За север Косова Билт је предвидео будућност источне Славоније – односно постепене реинтеграције у независно Косово – а Србија и Косово би требало да имају споразуме о "добросуседским односима" који би били "директно везани за процесе Споразума о стабилизацији и придруживања (ССП) како Србије тако и Косова". Након одређеног периода, ЕУ би радила на томе да међународно присуство на Косову умањи или укине, Приштина би преузела све надлежности и била примљена у све међународне организације, чиме би постала пуноправна независна држава“, подсећа Митић.
Бранкица Ристић, Наше новине
