Џон Болтон
Одлука Међународног суда УН о Косову, донета прошле недеље, може имати суштински глобални карактер. Са правног аспекта у тој одлуци нема нечег посебно интересантног, али њено политичко читање може имати значајне последице.
Међународни суд УН донео је одлуку да декларација о независности Косова од Србије “није прекршила важеће међународне законе”. Иако је светска штампа у почетку извештавала да је Суд одобрио фактичку независност Косова, реални резултати те одлуке су много ограниченијег карактера. МСП је апсолутно јасно ставио до знања да је дао тек “консултативно мишљење” као одговор на питање Генералне скупштине УН да ли декларација о независности Косова има правну снагу.
КОНАЧНИ СТАТУС
И заиста, одлука Међународног суда УН није разјаснила ситуацију на Балкану. Иако декларација Косова о независности, у складу са одлуком Суда, не крши важеће међународне законе, основно и много значајније питање, као и пре, остаје нерешено: да ли је независност Косова законита или није?
Србија је одмах одбацила и одлуку Међународног суда УН и шире закључке у вези са статусом Косова. Београд се одлучно држи традиционалног става, утемељеног на резолуцији Савета безбедности УН 1244, усвојеној 1999. године, у којој је децидно потврђена “приврженост свих чланова организације суверенитету и територијалној целовитости” бивше Југославије, али у њој није била формулисана никаква одлука у односу на “коначни статус” провинције.
Зато Србија изјављује да је Косово саставни део Србије све до тренутка док стране које учествују у конфликту не донесу другачију одлуку. Русија и Кина су солидарне са позицијом Београда, и те две земље непромењено изјављују да је Резолуција 1244 одредила политичке оквире који странама омогућавају да изведу сопствене закључке.
За разлику од тога, Европска Унија и САД поздравили су одлуку Међународног суда УН. На жалост, Вашингтон и Брисел су већ дуже време стајали на неодређеној позицији, која је истовремено и недоследна, и изјављивали да би Србија и Косово требало да реше питање о статусу путем преговора, али су ипак, приликом сваког погодног случаја, они стајали на страну косовских лидера и помагали им да се изборе за независност своје земље.
ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Не чуди што Косово никада није испољавало нарочиту жељу да води преговоре. Поставља се питање: да ли је уз такву спољну политичку подршку, коју је добијало по питању једностраног проглашења независности, Косову и било потребно да пристине на мање?
У политичком смислу постојећи де фацто суверентитет Косова значи да се оно, у суштини, изборило за оно зашта је хтело проглашавајући независност. Међутим, независност Косова је била наметнута Србији – она није била резултат преговора, што ствара основу за још један неразрешени конфликт на Балкану, који за нас у будућности може да представља проблем.
Оне још шире глобалне последице изазивају још већу забринутост. Без обзира на веома ограничени значај консултативног мишљења Међународног суда УН, оно може учинити утицај чак и на палестинско-израелски конфликт.
Сепаратистички региони Европе, и не само Европе већ и целог света, могу извести сопствене закључке из те одлуке, а то може довести до непотребне конфронтације између сепаратиста и централних влада. Они неће имати баш никакве принципе којим се руководе осим специфичне ситуације на Косову.
Сепаратистички региони Европе, и не само Европе већ и целог света, могу извести сопствене закључке из те одлуке, а то може довести до непотребне конфронтације између сепаратиста и централних влада. Они неће имати баш никакве принципе којим се руководе осим специфичне ситуације на Косову.
Забринутост за евентуалне последице, несумњиво, одредила је позиција не само Русије и Кине него и оних европских држава, попут Шпаније, где постоји неколико сепаратистичких покрета.
Реални закључак састоји се у томе да поуздано, мирно решење сепаратистичких покрета може бити остварено једино као резултат постизања споразума између самих страна које учествују у конфликту. И, док они то не учине и не пронађу средства да дођу до таквог резултата (или ће живети са њима док се не појави одговарајућа варијанта), они ће на неко време одгађати дан Страшног суда.
Сурова истина је у томе да ће се неки проблем решевати једино уз помоћ оружаних конфликата. Међутим, одлука о Косову очигледно је показала да је коришћење у решавању тог питања вештачког и неефикасног Међународног суда УН ништа друго до најмање продуктивни прилаз из реда могућих.
Џон Болтон је бивши стални представник САД у УН. Данас је старији научни сарадник истраживачког центра American Enterprise Institute.
Washington Examiner, САД
Превод Рајко Досковић
Преузето са сајта Нови Стандард
