У свету који се из године у годину геополитички и безбедносно све више мења, због чега је незванично и проглашен својеврсни други хладни рат, расправа о војној неутралности Србије се чешће води у кафанама неголи на местима предвиђеним за то. Да ли је војна неутралност, пре свега, могућа, дугорочно одржива, а потом и прихватљива за Србију? Ради ли се само о другом имену за српско приклањање руским интересним сферама или, пак, за неулазак у НАТО? Напослетку, да ли би нам боље било у НАТО-у или руском војном савезу, ОДКБ (Организација за колективну безбедност и сарадњу)?
НАТО је на балканском простору изградио нови политичко-безбедносни оквир који се градио на развалинама међународног права и српских интереса и не видим разлога да се то не настави, рекао је Пророковић на трибини НИН о војној неутралности Србије
Ове и неке друге теме биле су предмет расправе на последњем издању НИН-ове трибине о стереотипима „Ђавољи адвокат" у просторијама Факултета за медије и комуникације под покровитељством немачке фондације Кonrad Adenauer Stiftung. Своја виђења су дали противници војне неутралности Драган Шутановац, некадашњи министар одбране, и Душан Јањић, оснивач Форума за етничке односе, као и заговорници овог концепта, генерал Момир Стојановић, председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, и Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе и предавач на Факултету за дипломатију и безбедност, коме је и припала прва реч.
„Од 2010. смо сведоци усклађивања нашег система са системом НАТО-а, данас смо пред вратима ове организације и остаје само да се наш статус правно-формално уоквири. С друге стране, већина грађана је против уласка у НАТО. Приступање овом војном савезу је по Србију штетно из неколико разлога. У периоду распада СФРЈ, положаји босанских Срба су били бомбардовани 1995, а не треба подсећати на војну агресију на СРЈ 1999. године. НАТО је на балканском простору изградио нови политичко-безбедносни оквир који се градио на развалинама међународног права и српских интереса и не видим разлога да се то не настави“, рекао је Пророковић.
Подсетио је да Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, два документа донета за Шутановчевог вакта, сугеришу да се највеће безбедносне опасности по Србију тичу Косова и Метохије, или, прецизније, самопроглашене републике Косово чији је спонзор и формални управник управо НАТО, како је предвидео Ахтисаријев план.
„Без НАТО-а не би било јачања приштинских структура у Бујановцу и Прешеву, притисака на косовске Србе, повећања обима тамошњег нарко-бизниса, незамисливог пре свега пет година, и исламског фундаментализма", предочава он.
По њему, улазак у НАТО би такође Србију трајно удаљио од Русије и Кине, нарочито с обзиром на стратешки документ НАТО 2020, који је усвојен 2010, када су САД, по њему, готово отворено исказале намеру да НАТО користе за остваривање својих циљева.
„У овом документу се најављују акције које се тичу арапског пролећа, изолација Русије и поход ка Ирану. Након НАТО самита одржаног пре неколико месеци почело се са стварањем снага за брзу интервенцију које се очито припремају за дејства у Украјини. Дакле, европске земље су потребне Америци, али због њених циљева. Србији штети да у украјински сукоб уђе на страни САД, јер је сукоб важан, последице ће бити једнако важне и треба да нас мимоиђу“, закључио је.
Постоје мишљења да би приступање НАТО-у повећало маневарски простор Србије и ојачало њену позицију према Косову. Пророковић подсећа да није извршена никаква стручна анализа која би то потврдила. Алтернатива приступању НАТО-у је, по њему, учешће у циљано одабраним програмима Партнерства за мир, наставак сарадње с Националном гардом Охаја, учешће у појединачним пројектима НАТО-а и његових чланица, као и развијање односа с другим државама и војним савезима, пре свега Израелом, Јужноафричком Републиком и ОДКБ-ом.
Цео текст можете прочитати у новом броју недељника НИН
