Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе, рекао је за "Политику" да је запањен грешком америчког председника Барака Обаме да је косовска независност стечена на основу референдума организованог у сарадњи са УН. „Наравно, председник није дужан да то зна, али неко ко му је писао говор морао је да га на то упозори”, истиче Пророковић.
_______________________________________________________________________________________________
Без обзира на то да ли је Барак Обама обманут или сам свесно обмањује свет, тек амерички председник се прилично „оклизнуо” када је рекао да је Косово напустило Србију после референдума организованог у оквиру међународног права и у сарадњи са Уједињеним нацијама. Ваљда у жељи да достојно одговори Путину на његов став о украјинској кризи, Обама је у свом говору пре два дана пред 2.000 слушалаца у Бриселу изрекао крупне фактографске грешке.
Без обзира на то да ли је Барак Обама обманут или сам свесно обмањује свет, тек амерички председник се прилично „оклизнуо” када је рекао да је Косово напустило Србију после референдума организованог у оквиру међународног права и у сарадњи са Уједињеним нацијама. Ваљда у жељи да достојно одговори Путину на његов став о украјинској кризи, Обама је у свом говору пре два дана пред 2.000 слушалаца у Бриселу изрекао крупне фактографске грешке.
„Обама је дао заиста невероватну изјаву”, рекао је Танјугу британски стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи.
„Појединац би могао да претпостави да је реч о грешци коју је начинио неко из његовог тима за писање говора. Међутим, стварно је реч о невероватној омашци”, рекао је виши научни сарадник Лондонске школе економије и политичких наука.
Професор Иво Висковић, бивши амбасадор у Немачкој, верује да Обама заиста лично не зна такве детаље, јер се тада није бавио спољном политиком и по свој прилици су му материјали припремљени, али указује да то не умањује његову одговорност за оно што је речено. Висковић мисли да је ово било последица пре свега потребе да се нађе што јачи аргумент за критику Русије.
„У том смислу је требало показати некакву назови доследност, то јест показати да се не понашају различито у различитим ситуацијама, или, како то обично кажемо, по двоструким стандардима, што је у овом случају видљиво. И то је Обамина невоља, што мора да решава квадратуру круга, треба доказати да су принципијелни, а видљиво је да нису и они сами знају да нису принципијелни у оба случаја”, оцењује Висковић.
И Кер-Линдзи каже да је очигледно да је Обама покушао да пошаље поруку да је случај Косова другачији од Крима.
„Мислим да је Обама хтео да пошаље јасну поруку да су две ситуације потпуно различите, чак и када је у питању то како су два референдума која су довела до независности била организована. Проблем је, међутим, у томе што, у случају Косова, УН нису организовале референдум”, објашњава он.
На Косову је заправо организовано нешто што је названо референдумом, али давно – од 26. до 30. септембра 1991. године, у организацији Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове, и не на начин да би то изјашњавање било правно прихватљиво. Душан Пророковић, писац књиге „Косово: политички и међуетнички односи”, у којој је на неколико страна обрадио тај албански референдум, истиче да оно што је одржано као референдум пре 23 године није било по међународном праву.
„Из тог времена постоје извештаји ОЕБС-а, тадашњег КЕБС-а, и осврти Европске заједнице у којима се упозорава на нелегитимност таквог акта. У том случају нису постојали бирачки спискови, нити је постојала регуларна референдумска процедура. То је одржавано по кућама, гласао је ко је хтео и како је стигао”, објашњава Пророковић.
Гласању на коме се, како су организатори објавили, 99,98 одсто, од нешто више од милион регистрованих бирача, изјаснило за отцепљење Косова, претходиле су промене Устава Србије 1990. Ток гласања нису пратили међународни посматрачи, српске власти су референдум прогласиле илегалним, али нису ометале његово одржавање, Срби са КиМ су га бојкотовали. Исход гласања и проглашење независности које је тада уследило није признао нико у свету осим Албаније.
Кер-Линдзи каже да када би се и прихватила валидност гласања на Косову 1991. године, то би не умањило него би дало још већу легитимност кримском референдуму.
„Поента Обамине изјаве је у томе да је референдум на Косову одржан у сарадњи са УН и да из тога проистиче његов легитимитет. Али то није било случај. Поврх тога, референдум 1991. догодио се противно жељи државе (Југославије). То је био кључни аргумент против одржавања референдума на Криму”, каже Кер-Линдзи, додајући да је најбоље решење да се призна грешка и да се са тим заврши.
Како се Обами могао догодити овакав гаф? Пророковић тврди да су „они претерано самоуверени, а реалну моћ испуштају из руку”.
„Да је ово рекао Џорџ Буш 2001, вероватно на то не би нико ни обратио пажњу. Тада је оно што је говорио амерички председник био постулат. Данас је сасвим, сасвим другачије”, сматра он.
Професор Висковић оцењује да то свакако неће имати последице ни по Обаму, ни по укупно западно јавно мњење. То није ствар која много занима европске грађане, поготово што је ствар из прошлости.
„И тај Обамин говор је био намењен пробраним слушаоцима, европској елити, друштву какво се ретко окупља у Европи, то јест онима који политику стварају и који политику воде, а не људима који на политику минимално утичу”, истиче Висковић.
Осим што је погрешио у вези са референдумом, Обама изгледа није упућен ни у сва збивања на Косову и Метохији пре НАТО бомбардовања.
Обама је рекао да је НАТО интервенисао „тек након што су људи на Косову годинама систематски злостављани и убијани”, а дан раније у Хагу је био експлицитнији: „Поређење Крима са Косовом, где сте имали ситуацију да је влада извршила масакр над хиљадама грађана, јесте нешто што апсолутно нема смисла.”
Подаци којима располаже канцеларија за КиМ говоре нешто друго. Тако је, на пример, од 1996. до 1998. ОВК преузела одговорност за 21 убиство: пет полицајаца (Срби) и 16 цивила – пет Срба и 11 Албанаца, означених колабораторима. По подацима Министарства унутрашњих послова Србије, ОВК је била одговорна за убиство 10 полицајаца и 24 цивила. Од 1994. године ОВК почиње са масовном набавком оружја и обуком својих припадника, и то углавном на територији Албаније. По подацима, број припадника ОВК 1997. године је од 1.000 до 2.000, да би током 1998. овај број порастао на 15.000, а по неким проценама и до 20.000 припадника.
Политика
