Одлучност са којом македонски председник Иванов одбија „савете“ Брисела и западних амбасада у Скопљу да прихвати листу Заева за формирање владе, упорност Изетбеговића да истраје на ревизији тужбе за геноцид против Србије и одлучност косовског председника Тачија да успостави војску Косова јасно указују на убрзање процеса реализације одређених глобалних интереса на Балкану у измењеним односима у свету. Сваки од поменутих примера има и своје специфичности.
Доласком на власт опозиционих социјалиста на челу са Заевим, у коалицији са албанским странкама, а према прокламованим програмским опредељењима ове коалиције, извесно је, у Македонији би био створен простор за остваривање стратешких интереса западних фактора, а пре свега за брже укључивање ове балканске државе у евроатлантске савезе. Мултиполарност, као нова реалност на глобалном плану, и отворено питање даље перспективе ЕУ, непосредан су повод за убрзање процеса западне подршке Заеву. Посебну пажњу заслужује и то што се кроз ову формулу, преко „тиранских“ сугестија и ставова, уграђују и специфични великоалбански интереси.
„Темељно“ разматрање претходних питања која утичу на правну ваљаност поднеска БиХ за ревизију тужбе против Србије за геноцид, а у ситуацији када је јасно да поднесак није поднео овлашћени представник државе у лику председништва или агента, упућује на закључак да постоји одређена страна подршка овој акцији бошњачког члана председништва и већег дела бошњачке политичке елите (у БиХ и ван БиХ) која изгледа утиче на процес и у самом МСП. И овде је мотив Изетбеговићеве одлуке за ревизију промена глобалних односа који не иду у прилог једностраним бошњачким интересима.
Како ће се актуелни процеси у Македонији, БиХ и на Косову окончати зависи од ставова и ангажовања глобалних фактора
Искуство говори да потези косовског председника Тачија по правилу имају страну подршку која извире из спонзорства и подршке једностраном проглашењу косовске независности. Када је реч о формирању косовских ОС, неки евидентни НАТО интереси и у овом случају оправдавају такав закључак. Недавна „успешна“ посета генералног секретара Столтенберга Приштини потврдила је интенције НАТО-а да се и „независно Косово“ укључи у алијансу на два нивоа: политички, чиме се додатно заузима „линија ватре“ која се, као простор од посебног интереса за НАТО, неоправдано занемарује; војно-оперативно, тако што би се „косовска војска“ укључила у НАТО саставе у акцијама одржавања мира на Блиском истоку, по моделу и искуствима учешћа у мировној операцији у Авганистану. Политички ангажман и подршка независном Косову коју су недавно са позиција НАТО дале чланице Хрватска и Албанија додатни су аргумент у корист специфичних интереса алијансе коју књижи Тачи у текућој активности око војске. Узгред, она би истовремено била и посебан адут у верификацији државности и њене „војно-безбедносне“ заштите. И у овом случају мотиви су стратешког карактера на бази новог распореда снага на глобалном нивоу уз присуство Русије (и Кине) на Балкану и конкретан војни утицај Русије на расплет кризе на Блиском истоку.
Како ће се поменути процеси, од којих зависи даља стабилност и мир на Балкану, окончати зависи од ставова и ангажовања глобалних фактора: САД, Русије и делом Кине. Песимистички закључци врхова ЕУ поводом управо окончане истраживачке мисије високе представнице Могерини на Западном Балкану и малих ефеката њених савета и предлога, посебно у случају Македоније, указују да је суштински утицај ЕУ у сенци утицаја глобалних сила, као последица измењених околности у корист мултиполарности у којој ЕУ није фактор првог реда. Дакле, даљи расплет балканског чвора поводом текућих тензија и акција биће својеврстан тест политике нове америчке администрације на челу са председником Трампом. У том смислу, дефинитивни ставови у вези са чланством Црне Горе у НАТО, косовском војском, расплетом у Македонији, могу бити важне чињенице за сагледавање будуће политике САД на Балкану и у односима са Русијом. Ставови великих у случају косовске војске или око ревизије тужбе БиХ биће, такође, својеврстан тест за положај и утицај ОУН и међународног права, имајући у виду статус КиМ и међународно важећи режим према резолуцији 1244, као и положај хашког МСП.
То ће бити и путоказ за даље сагледавање реалности и дефинисање стратегије Србије у измењеним глобалним околностима.
Др Зоран Миливојевић је виши научни сарадник Центра за стратешке алтернативе
Политика, 09.03.2017.
